1904. Rusko-Japanski rat. Mandzurija. Glavni hirurg ruske vojne bolnica bolnice, spasava zivot nekolicini ranjenih oficira, medju njima i grofu Vronskom. Kada sazna za njegov identitet odlazi u bolnički stacionar i saopštava mu da je surova igra sudbine da mu je baš on spasio život jer grofa smatra odgovornim za tragediju njegove porodice. “Moje ime je Sergej Karenjin, gospodine Vronski, jedini sin Ane Karenjine”. Ne gajeći bilo kakve iluzije i ne očekujući odgovore, mladi Karenjin, Vronskom postavlja pitanje koje ga muči celog života: šta je nateralo njegovu majku na kobni čin? Posle kraćeg oklevanja Vronski odlučuje da ispriča svoju priču o tragičnoj ljubavi sa Anom Karenjinom. Vronski se vraća u prošlost, i sa Aninim sinom deli sećanja čiji je zatočenik trideset godina, zapažajući da se ljudi sećaju samo onoga čega žele da se sećaju.